U hronologiji novinskih tekstova o događajima u Srebrenici pada u oči da su vojnu operaciju Vojske RS protiv bošnjačkih snaga, kao genocid okarakterisali holandski političari i njihovi mediji. Prvi koji je izašao sa ovakvom tvrdnjom bio je tadašnji holandski ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a za njim ministar odbrane Joris Vorhuve i to odmah pošto je srebrenička operacija Vojske RS završena.Holandski vojnici u Bosni koji su sve gledali svojim očima odmah su se suprotstavili medijskoj histeriji o etničkom čišćenju i genocidu nad Bošnjacima iz Srebrenice, koja je krenula kao lavina. Njima su se docnije priključili i ostalih 1.200 pripadnika Holandskog pešadijskog bataljona, koji su u tri rotacije služili u enklavi Srebrenica od 1993. do 1995.
Sam „nesporazum“ holandske vlade sa svojim vojnicima zvanično je počeo kada je odlazeći sa službe u Bosni, pukovnik Tomas Karemans zapovednik bataljona, u Zagrebu na prigodnoj konferenciji za štampu 25. 7. 1995. pohvalio pripadnike Vojske Republike Srpske za veoma dobro isplaniranu i izvedenu akciju oslobađanja Srebrenice. Pukovnik Karemans je naglasio da je ta akcija bila usmerena isključivo protiv muslimanskih jedinica, a nikako protiv pripadnika 13. pešadijskog bataljona iz Holandije, koji je bio stacioniran u Srebrenici. Srbi su vešto nadmudrili muslimanske vojnike, zaključio je Karemans.
Pročitajte još:
KANADSKI GENERAL OTKRIVA ISTINU: Muslimani su palili sela i ubijali svoje, a ne Ratko Mladić i Srbi!
LIČNA KARTA SREBRENICE: Evo koliko je muslimana poginulo u Srebrenici!
Na pitanje zagrebačkih novinara da objasni svoje gledište o navodnom etničkom čišćenju u Srebrenici, pukovnik Karemans je odgovorio da su muslimani popalili 200 srpskih sela oko Srebrenice i pobili stanovništvo koje je u njima živelo.
Ova njegova izajava „šokantno“ je delovala na strane novinare koji su spremni došli da napadnu Karemansa. Holandski pukovnik je naime ovom prilikom samo ponovio ono što je rekao dan ranije u visokotiražnom holandskom listu „NRC Handelsbiad“ da „u Srebrenici nije bilo genocida“ jer je (kako su maliciozni urednici dopisali) „pokolj u Srebrenici od strane Srba bio korektna vojna akcija „.
TAKO je počeo „medijski topli zec „za holandske vojnike. Ubrzo je smenjen i Karemansov pretpostavljeni holandski general Kuzi. On je izjavio „da nakon pada Srebrenice srpsko-bosanske trupe nisu počinile genocid nad muslimanima („Di velt“ 12. 7. 1996). Dodatni Kuzijev greh je bio u tome što je u međuvremenu Karemansa iz čina potpukovnika unapredio u pukovnika zbog zasluga i ponašanja u Srebrenici kada ga je NATO ostavio samog, i to usred borbe daleko moćnijih vojnih jedinica.
U holandskoj štampi u julu 1995. godine tražen je odgovor na pitanje da li su holandski vojnici bili kukavice u upravo završenom sukobu. Drugo važno pitanje bilo je šta se stvarno dogodilo u Srebrenici posle ulaska srpske vojske.
Dnevnik „Het Farool“ je 27. 7. 1995. preneo izjavu kapetana M. Shutena, jedinog oficira UN koji je više dana bio očevidac na lokacijama navodnih krvoprolića i koji u potpunosti negirao priču o genocidu:
„Svako brblja o svakome, ali niko ne pokazuje čvrste dokaze. Zapažam da holandski narod hoće po svaku cenu da dokaže kako se zbilo krvoproliće. Ako su se zbivale egzekucije, Srbi su ih prikrivali prokleto dobro. Otuda u to ništa ne verujem. Posle sloma Srebrenice 13. jula 1995. prispeo sam u Bratunac i tamo ostao osam dana. Mogao sam da odlazim svuda gde sam hteo. Pripadala mi je svaka moguća zaštita, nigde me nisu zaustavljali.“
Neposredno po padu Sredbrenice oko tridesetak stranih novinara boravilo je na tom području i nijedan nije potvrdio priču o bilo kakvom masakru. Osoblje UN, koje je pristigle izbeglice sa područja Srebrenice intervjuisalo u Tuzli o kršenju ljudskih prava, nije naišlo ni na jedno svedočenje o zločinima iz prve ruke.
Nemački list „Di velt“ je 25. 7. 1995. izvestio da su se reporteri novina raspitivali kod holandskih vojnika, koji su se vratili iz Srebrenice, i uvek dobijali isti odgovor:
– U Srebrenici se nije zbio genocid!
Doslovno je tada napisano:
– Ni podoficir Prank Strojk ni drugi vojnici UN stacionirani u Srebrenici neće javno da potvrde ono što su tvrdili, prvo ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a potom i ministar odbrane Joris Vorhuve da se u Srebrenici zbio genocid.
Vojnik iz redova holandskih plavih šlemova Arnold Blom je pred državnom komisijom Holandije bio izričit:
– Kada smo patrolirali u enklavi, muslimani su provocirali srpsku vatru. Oni su pucali preko nas i time hteli da postignu da Srbi pogode nekog od nas kako bi spoljni svet opet na njih svalio krivicu! Ovu izjavu preneo i dnevnik „NRC Handelsbiad“.
Pred hitno formiranom državnom holandskom komisijom vojnik Karel Mulder je izjavio:
– Mnogo toga što se govori o Srbima jeste ludost. Bio sam tri dana sa izbeglicama i Srbi su sa njima dobro postupali.
Pod kakvom su baražnom vatrom bili holandski vojnici po povratku u zemlju svedoči podatak da su morali da naprave veb-sajt http://www.dutchbat 3. NL. kako bi odgovarali na sumnje i optužbe.
GOVOREĆI o razlozima postavljanja prezentacije, pripadnik bataljona Marko van Hes obasnio je da tako žele da speru ljagu sa svog vojničkog imena i da pomognu da svet sazna istinu i o stradanju Srba u to vreme. U međuvremnu, u razgovoru za frankfurtske „Vesti“, ovaj vojnik je rekao i sledeće:
– Federacija Bosne i Hercegovine je izgubila spor u tužbi protiv Holandije zbog navodnih propusta holandskog bataljona. Oni su nas tužili, a dok smo boravili na punktovima oko Srebrenice i u njoj, niko od muslimana nije stradao – pričao je Marko van Hes.
– To što je izgubljen spor, međutim, ne znači da su vojnici dobili bilo kakvu satisfakciju.
Kako je rekao ovaj holandski vojnik: – U julu 1995. godine, 450 vojnika holandskog bataljona, loše naoružanih, trebalo je da „brani“ dobro opremljenu, čitavu 28. diviziju Armije BiH, koja je brojala oko 10.000 bojovnika!
– Što se sami nisu branili? Uvek sam se pitao zašto svi štite muslimane, a niko Srbe – nastavlja Hes. – Naši punktovi bili su i u spaljenim srpskim selima, Zalazju, na primer. Mogli smo da uočimo kakva su zverstva muslimani činili nad Srbima. Naš bataljon su činili mladići od 19 do 20 godina, nespremni za bilo kakve okršaje. Teško nam je palo da nas tuže oni kojima smo pomagali skoro dve godine. Oni koji su nam krali hranu i gorivo, psovali nas, vređali… Pa, nismo mi krivi što su oni izgubili bitku. Naš zadatak je bio da ih branimo od Srba, a oni su nas napadali. Ubili su jednog našeg vojnika, a nekoliko ranili!
STRADANJA VETERANA IZ SREBRENICE
– Kada smo se vratili kućama, holandski mediji su se utrkivali ko će više da nas oblati, uz konstataciju da smo baš mi odgovorni za događaje u Srebrenici – govori Van Hes.
– Napala nas je Vlada, sve druge državne institucije. Mnogi pripadnici bataljona, najmanje 100, tada su totalno – pukli! Poludeli su. Nekoliko njih se ubilo! Nismo dobili nikakvu moralnu podršku, satisfakciju za boravak među muslimanima. Većina vojnika je zbog psihičkih problema trajno nesposobna za rad. Uzgred, više od 90 odsto njih nije završilo nikakvu školu pre odlaska u Bosnu.
Veterani iz Srebrenice su tužili svoju državu, tražeći i satisfakciju i novčanu pomoć. Međutim, i dalje trpe ponižavanja. Marko kaže da i devojke odbijaju da budu sa vojnicima koji su boravili u Srebrenici. Smatraju da „nisu uspeli“.
(Večernje novosti)
Deo zivota 